"MISLIO SAM DA JE ŽIVOT" via Branimir Štulić

Takt: 4/8
Dm Gm
Mislio sam da je zivot,
Gm A7 Dm
Dve tri case rujna vi-na,
Dm A7
Vrisak zena sa kolena,
A Dm
Uz jecanje violina!
Dm Gm A7 Dm
Oprosti sreco, oprosti moja draga
B A7 Dm
Zanavek sad ja idem, ne placi uzalud!


Proveo sam mnoge dane,
Mnoge noci nisam spav’o,
Ulica me odgojila,
A kafana mati bila!


Danas, sutra ja umrecu,
Posmrtnoga marsa necu,
Svirajte mi uspavanku,
Jer ja nemam oca, majku!


Adio Mare, adio bella Napoli,
Adio cara mia, adio ljubavi!
Adio Mare, adio bella Napoli,
Adio sole mio, adio ljubavi!


ISPOVEST JEDNE SKITNICE

Vaj, luto sam u mladosti sejo sebe drumovima
Opekao duši krila na ljubavnim plamenima

Ostavio oca, majku, rodno mesto i drugove
Vukle su me u plav beskraj misli nove, želje nove

Sanjao sam da je život čaša-dve-tri dobrog vina
Vrisak cure na kolenu i jecaji violina

Obiš'o sam sve kafane, bludnicama mladost dav'o
Proćerdao mnoge dane, mnoge noći nisam spav'o.

Bivao sam noćna ptica, ljubile me lepe žene
Bilo neka sobarica, bilo sjajano odevene.

Pravio sam serenade i mnoge su lepe gospe
Znale ko se s čežnjom krade kad se nebo zvezdam' ospe.

Razbio sam mnoge čaše i litrove i bardake,
Rujno vino, dim i flaše opevao noći svake.

Ulica me odgajila, kafana mi bila mati
Pesma mi je ljuba bila a Cigani srni svati.

Pa sad ako krvlju pljujem ne tišti me za to jad
Proveo sam život s pesmom sagoreo rano mlad.

Danas-sutra ja umreću - svirajte mi "vranjanku"
Posmrtnog marša neću, niti oca nit majku

Da na grobu zaleleču, već igrajte drugovi,
Pesma, ljubav, žene, vino bili su mi svi snovi...

Dragutin B. Ilić, 1933. godine

Dragutin B. Ilić, rođen u Valjevu 1910. godine morao je 1933. godine da napusti ovaj svet. Pogođen nemilosrdnom tuberkulozom, on je znao da će umreti i on je sa sredstvima poezije obradio svoj zadnji oproštaj.